Sonata za votku, četveroručno


Zavolio sam kurvu
uostalom, zašto je ne bi tako zvao?
poštujem ju baš zbog onoga što jest
uzima novac, ševi se slobodno kao što diše i nikome ne drži prodike
muškarci su ionako tek ukras oko njezinog ponosa
svejedno sam ju zavolio, jako
ali ne onako kako se voli pas, djevojka ili otac
obožavao sam svoju kristaliziranu nemilosrdnost u njoj
bilo je to zastrašujuće otkriće; sve što sam joj ikada rekao bila je istina
znam da sam ja njoj bio drag
nije joj smetala moja nježnost… valjda
učinilo mi se da sam jednom vidio zametke suza u kutovima njezinih očiju
to me toliko zaboljelo da nisam mjesecima mogao plakati
grlio sam ju svom snagom, dugo, dugo, ali mnogo kraće nego što sam želio
baš kao i ja, bježala je od povreda zadobivenih na privremenom radu u životu
i mrzila iz dna duše sjenu koja kad-tad prođe kroz pogled svih ljubavnika
nisam je mogao uvjeriti u to da nitko nije u stanju gledati ravno u sunce; uostalom, zašto bi to netko želio?
nije mi vjerovala
želio sam ju je odvesti u kino, da jedemo kokice iz iste kutije kao svi ostali parovi
nije pristala
rekla je „možda, ali da smo se bili upoznali pod nekim drugim okolnostima“
a najbolje što znam o sebi upravo su okolnosti u kojima smo se bili pronašli
javila mi je jednu večer da ima nekog
nisam znao znači li to da više ne želi gledati u sunce
svejedno
poželjeh im mnogo sreće
sam sebe ugodno sam iznenadio kada sam shvatio da to stvarno mislim
sada slušam violinu i pitam se kada će me na svojem dnu ostaviti i ova flaša
obećao sam sebi čvrsto da ću voljeti opet
jednoga dana
kada to doista više neće biti nikome važno