Rođendanska


svi dolazimo iz pradavnina
iz nekih mekih pregiba drčne mladosti svemira
kad kometi su nam bili zvečke
crne rupe babaroge
zvjezdana prašina zipka
a ba da bam ba da bam
što nadimalo je vaseljeninu posteljicu
natjeralo je u bijeg ritam svih budućih srdaca

od tada mnoga je zvijezda umrla u vlastitom sjaju
i prepričavaju se još, ali uglavnom preglasno, priče o nekadašnjem raju
skoro nečujni ba da bam ba da bam pretvorili smo u krik:
ništa neću da ti dam!
već sam se spremao poći na počinak da čvrsto stisnem kapke
i molim da kroz njih prođe samo zrnce prašine pradavne
pa da ne vidim nikad više sebe u odsjaju iz tuđeg oka
kad pojavila si se ti i razapela sebe između netraga, bestraga i satri ga!
i rekla mi da ljuljam se u tvom krilu koliko god treba da uhvatim opet ritam
ba da bam ba da bam

samo sebe imam da ti dam

                       
                            Za Aleksandru, 21. listopada 2014.